EDEMSKA BOLEST ( Enterotoxaemia )

Edemska bolest spada u grupu široko rasprostanjenih kolibaciloza svinja. Danas je ova bolest veoma rasprostanjena, učestala i nanosi velike ekonomske gubitke u svinjarstvu.

Uzročnik edemske bolesti nije u potpunosti razjašnjen. Prouzrokovaci bolesti su hemoliticni sojevi E.Coli koji dovode do pojave toksemije ili enterotoksemije. Nastanku bolesti doprinose razni predisponirajuci i nespecificni faktori. Može se reći da je edemska bolest uzgojna bolest koja je tesno povezana sa nacinom držanja i ishrane životinja.

Bolest se najčešće javlja kod kondiciono najboljih grla u zapatu, koja najranije pokazuju simptome bolesti, ili iznenada uginu. Edemska bolest se najčešće javlja kod odlučenih prasadi, retko kod prasadi na sisi ili tovljenika. U periodu posle odlučivanja deluju mnogi stresni faktori ( promena ambijenta, hrana, nega, drzanje, vakcinacija, kastracija.... ). Halapljivo uzimanje velikih kolicina koncentrovane hrane koja je bogata proteinima, dovodi do prenatrpanosti želuca sto za posledicu ima nepravilno varenje hrane i nastaje atonija digestivnog trakta. Posledica svega ovoga je enormno povećanje broja crevnih bakterija, bitno se manjaju odnosi u sastavu mikroflore i njihova međusobna bioloska ravnoteža. Stvara se veliki broj hemoliticnih sojeva E.coli koje se intenzivnije razmnožavaju od drugih bakterija,. Ovi sojevi stvaraju kolicin koji ima antibiotska svojstva, tj. uništava bakterije antagoniste ( pozitivna flora ). Toksini ovih bakterija, dovode do poremacaja funkcije bubrega, kardiovaskularnog sistema i nekih žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Klinička slika :
Prema toku bolesti oboljenje se može javiti u tri oblika: perakutni, akutni i hronicni.

Perakutni tok protiče bez vidljivih simptoma. najčešće se konstatuje da je uginulo jedno ili nekoliko najnaprednijih prasadi u dobu od 1 do 4 meseca, odnosno 1 do 2 nedelje posle odbijanja. Vlasnik ili radnik primećuje da su uginula grla pre uginuća slabije jela. Često se dešava da prasad iznenada prestaju da uzimaju hranu, izdvajaju se iz grupe, teturaju se i za kratko vreme uginu.

Akutni tok se manifestuje nervnim simptomima. Disanje je ubrzano, životinja prestaje da uzima hranu, tetura se, javljaju se poremaćaji u ravnoteži, nekoordinisani pokreti tela, podrhtavanje mišica, paraliza prednjeg a zatim zadnjeg dela tela. Životinja leži na boku i vesla nogama. Na glavi se primećuje otok očnih kapaka, otoci na rilu, bazi ušiju i području grkljana. Primecuje se gubitak glasa ( afonija ) sto se zapaza prilikom hvatanja životinje. Životinja pada u komatozno stanje i zatim ugine. Smrt nastupa u toku 24 do 36 časova od pojave prvih klinickih simptoma.

Hronični oblik se retko javlja i to uglavnom kod starijih svinja.

Terapija :
Lečenje je simptomatsko. Zbog insuficijencije kore nadbubrežne žlezde paranteralno se daju kortizonskui preparati kao i diuretici zbog poremaćaja funkcije bubrega. Za sprečavanje intravaskularne koagulacije može de davati acetil salicilna kiselina u vodi za piće. Za praznjenje digestivnog trakta daju se laksansi u kombinaciji sa karbo medicinalisom medicinski ugalj . Za regulisanje mikroflore koristi se kombinacija antibiotika i sulfapreparata. Kombinacija Streptomicina i SULFAMAX 300. Streptomicin u dozi 0,5 do 1,0 g rastvoren u vodi, SULFAMAX 300 1g / 10 kg t.m. u vodi za piće.

Pored individualnog lečenja preporučuje se gladovanje 1 do 2 dana, izmenjena i izbalansirana ishrana.

Profilaksa: Mere sprečavanja bolesti obuhvata više mera. S obzirom da se bolest najčešće javlja nekoliko dana nakon odbijanja, prelazak na drugu hranu treba da bude postepen, a ishrana umerena ( jedna trećina predviđenog obroka ). Restriktivna ishrana bi trebalo da traje najmanje sedam dana od dana odbijanja prasadi. Optimalna temperatura objekta u prve dve nedelje bi trebalo da iznosi 26 do 28 ° C.

Dobre rezultate je pokazala upotreba granuliranog predstartera sa 19 % proteina. Veličina granula bi trebalo da bude 2,2 mm. Ovakav predstarter bi trebao da sadrzi kompleks enzima i zakiseljivaca. Sa predstarterom se počinje od 3 dana dok su prasad jos pod sisom.Prasad se prihranjuju pet puta dnevno i prasad moraju pored mleka da imaju pristup ka svežoj vodi. Pre svakog prihranjivanja predhodna količina predstartera mora da se ukloni iz plitke hranilice ili poda. Prihranjivanje traje do 28. dana tj. do telesne mase od 14 kg. Potrošnja predstartrea je oko 0,5 do 1 kg po prasetu u periodu zalučivanja.

U periodu odbijanja prasadi treba svesti delovanje stresnih faktora na najmanju moguću meru. Putem medikatora može se aplikovati kombinacija streptomicina i acetilsalicilne kiseline.
Veliku pažnju treba posvetiti higijeni i dezinfekciji bokseva!

 

Danijel Jevtić, DVM Spec

 



Pod brendom MAX – MIX proizvodimo vitaminsko mineralne predsmeše ili premikse.
Pored proizvodnje klasičnih 1% i 3% vitaminsko mineralnih dodataka koncipirali smo i program savremene ishrane životinja, baziran na biotehnologiji, pod brendom “ Formula Max – Mix “.
Ovaj program obuhvata sve kategorije i vrste domaćih životinja i rađen je u saradnji katedre za ishranu životinja Fakulteta Veterinarske Medicine u Beogradu.

Ceo program rađen je u saradnji sa FAKULTETOM VETERINARSKE MEDICINE BEOGRAD